Милан Михајловић

Милан Михајловић је рођен 1966. у Косовској Митровици, на северу Косова и Метохије, у Србији, где и сада са својом породицом живи, ради и ствара. У родном граду је завршио основну и средњу школу, као и Факултет техничких наука (одсек – геологија). Радни век је започео 1991. као новинар у Радио Косовској Митровици, a од 2000-те до 2003. године био је и Одговорни уредник ове медијске куће која је од 1998. године функционисала у саставу Првог програма Радио Београда (РТС). Од 2003. године ради као уредник културно-уметничког програма Телевизије МОСТ у Звечану, на северу Косова и Метохије.Од 2017. до 2022. године је био најпре вд.директора, а потом и директор Градске библиотеке „Вук Караџић“ у Косовској Митровици. Од 10.маја 2022. године именован је за вршиоца дужности директора Културног центра „Драгица Жарковић“ у Косовској Митровици. 18. јула 2023. године именован је најпре за вршиоца дужности управника, а од 9.септембра 2024. године и за управника Народне и Униерзитетске библиотеке „Иво Андрић“ у Приштини, са привременим седиштем у Београду.

Аутор је седам књига поезије: „КОЛАШИНСКИ РАСКОВНИК“ (Књижевна заједница Звездара-Београд,1994.), „ЦЕНТОН“( БИГЗ-Београд,1998.), „РАСКОПАНИ ТЕМЕЉ“( Српска књига-Рума,2002.), „У КОЛЕВЦИ ТВОГА СРЦА“ ( РИВЕЛ Ко-Београд, 2002.), „САЋЕ СВИХ МАТИЦА“(ХВОСНО-Дом културе “Свети Сава“ – Исток, Косово и Метохија,2008.), “СРНЕ И РАНЕ“ (Српска Књижевна Задруга- Београд,2019.), „ЗАМАХНИ СВЕТИ“ ( Дом културе „Стари Колашин“-Зубин Поток, 2024.).. Песме су му објављиване у бројним књижевним часописима и антологијама и превођене на више светских језика ( руски, пољски, румунски, бугарски, енглески, француски, италијански, арапски…).

Добитник је више књижевних награда и признања, између осталих: ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ КУЛТУРНО ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ (Београд-2000.године), „ПЕРА ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА“ на Видовданском песничком причешћу у манастиру ГРАЧАНИЦА, на Косову и Метохији (2001.), Годишње књижевне награде часописа за културу „ЗБИЉА“- Београд (2004.), престижног песничког признања „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ“(2005.), Годишње награде Књижевног друштва Косова и Метохије „ГРИГОРИЈЕ БОЖОВИЋ“(2009.) за најбољу књигу објављену у 2008.години “Саће свих матица“, Специјалног признања АКАДЕМИЈЕ „ИВО АНДРИЋ“ у Београду (2010.), „ПЕСНИЧКОГ УСПЕНИЈА“ најпрестижнијег признања Културне манифестације „СОКОЛИЦА“ у Звечану, на Косову и Метохији (2016.)., СРЕБРНОГ ЛЕТЕЋЕГ ПЕРА на 12. Међународном фестивалу поезије Славјанске књижевне и уметничке академије у Варни, у Бугарској (2018.), Књижевне награде „ХАЏИ ДРАГАН“ за збирку песама „Срне и ране“, у Пожеги (2020.), Књижевне награде „Слободан Костић“ ( 23. октобра 2021.године уручена у крипти Цркве „Свети Марко“ у Београду, од Удружења поштовалаца књижевног и духовног рада проф.др Слободана Костића и трочланог жирија у саставу: проф.др Драгомир Костић, председник, проф.др Александра Костић Тмушић, члан и књижевник Живојин Ракочевић, члан ) за збирку поезије „Срне и ране“ као најбољу књигу објављену у 2019. години, ПОВЕЉЕ „ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА“ додељене у Прилипцу код Пожеге од Министарства културе, Удружења књижевника Србије, Свесрпског отаџбинског сабора и Туристичке организације Пожеге за немерљив национални допринос српској писаној речи, њеном родољубљу, православљу, традицији и другим трајним вредностима наше културне историје ( на Малу Госпојину, 21. септембра, 2021. године); ПОВЕЉЕ И ЗАХВАЛНИЦЕ ( уручене 23.новембра 2021. године на Дан града Косовске Митровице) Привременог органа општине Косовска Митровица за изузетан допринос у очувању и презентовању културне баштине на просторима АП Косово и Метохија и за своје књижевно стваралаштво; ПОВЕЉЕ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ за књижевно стваралаштво неговања изворне духовности, уручене 24.маја, на дан Светих Ћирила и Методија, у Костолцу, 2022. године; ПЛАКЕТЕ „Орфеј на Дунаву“, за снажан и аутентичан поетски исказ љубави, додељене од Клуба љубитеља књиге „Мајдан“ у Костолцу, августа 2022. године; НАГРАДЕ „ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА“ (за књигу „Срне и ране“), додељене у конаку Храма посвећеном рођењу Пресвете Богородице у Прилипцу код Пожеге, на Малу Госпојину, 21.септембра 2023. године; (Храм је задужбина Светог кнеза Лазара, а ова награда је признање за најбољу књигу инспирисану хришћанством и православном духовношћу и додељује је Црквена општина Прилипац у сарадњи са Удружењем књижевника Србије); ПЛАКЕТЕ СА ЛИКОМ СИМЕ МАТАВУЉА за вишегпдишња запажена достигнућа у области српске књижевности ( реч је о једном од највиших статутарних признања Удружења књижевника Србије које ми је уручено 21.децембра 2024. године на годишњој Скупштини УКС-а, у Београду).

Од 1991. до 2000. године био је председник Удружења младих уметника „МИТРИКС“ из Косовске Митровице.Од 1995. члан је УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКАСРБИЈЕ, а у периоду од 2001. до 2013. године био је и председник КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ и члан Управе УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ у два мандата. Од 2014. до 2018. године био је члан Одбора за међународну сарадњу УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ. Од 1998. године члан је и УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ.