Кратка Историја
Kао почетак рада Народне и универзитетске библиотеке може се узети 1944. година када је у Призрену основана Обласна народна библиотека са скромним фондом од 1.465 књига. Ова је библиотека у Приштину пресељена 1947. године, а 1953. године доноси се одлука о престанку њеног рада. Библиотечки центар АКМО, основан 1956. године, наставиће да обавља неке од функција раније основане Обласне библиотеке. После доношења првог Закона о библиотекама НР Србије, новооснована Покрајинска народна библиотека преузела је фондове, кадар и функције Библиотечког центра који је престао са радом 1962. године.
Године 1963. Покрајинска библиотека почела је да прима обавезни примерак штампаних публикација са територије Народне Републике Србије, а обавезни примерак са територије Југославије 1965. године. Покрајинска народна библиотека променила је свој назив 1970. године у Народна и универзитетска библиотека Косова. Данашње име Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“ добила је 1999. године.
|
ГОДИНА
|
НАЗИВ
|
|---|---|
|
1944 — 1953.
|
Обласна народна библиотека
|
|
1956 — 1962.
|
Библиотечки центар АКМО
|
|
Покрајинска народна библиотека
|
|
|
1970 — 1990.
|
Народна и универзитетска библиотека Косова
|
|
1990 — 1999.
|
Народна и универзитетска библиотека Косова и Метохије
|
|
1999 — данас
|
Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”
|
Све до средине 1999. године, када је дошло до масовног протеривања Срба и осталог неалбанског живља из јужне српске Покрајине, а посебно из Приштине, ова народна и општенаучна Библиотека и информационо-документациони центар Универзитета у Приштини, веома је активно учествовала у наставној и научној делатности и у развоју библиотечко-информационог система Универзитета у Приштини.
И по измештању у Београд, руководство и један број запослених је на новој привременој адреси, Скерлићева 1, у две радне просторије зграде Народне библиотеке Србије, наставио са библиотечким радом који се углавном сводио на обраду и складиштење обавезног примерка. Његова, као и дистрибуција стручне и осталих књига, публикација, периодике, настављена је, иако у знатно отежаним условима, према онима којима је и најпотребнија, а то су наставници, сарадници и студенти Универзитета у Приштини, који су, по изгнанству из Приштине, ново привремено уточиште нашли у четири општине на северу Косова и Метохије, са зградом ректората у северном делу Косовске Митровице.
Библиотека је и данас матична за библиотеке које обављају библиотечку делатност на факултетима, вишим школама и научно-истраживачким установама на подручју свих округа на Косову и Метохији.
Библиотека поседује више од 1.000.000 јединица библиотечке грађе.
Библиотека је све до 2008. године имала веома развијену издавачку делатности и годишње је издавала тридесетак наслова из области књижевности, а такође је била издавач и Билтена принова универзитетских уџбеника.
Октобра 2023. године на 66. Међународном Београдском Сајму књига, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“ појавила се после дуже паузе са два нова наслова. Први је „Три познате српске породице у Гњиланском срезу (Поп Јовини, Жегранови и Милићарци)“ аутора Милорада Филића, истакнутог научно – истраживачког радника. Друга књига је објављена у сарадњи са Центром за митолошке студије Србије и Филозофским факултетом Универзитета „Приштина“ са привременим седиштем у Косовској Митровици. Реч је о Митолошком Зборнику бр.46 који је у целини посвећен 40-огодишњем научном и књижевном раду проф. др. Голуба Јашовића из Пећи.
Библиотека је у ранијем периоду приређивала тематске изложбе књига и другог библиотечког материјала, предавања, стручне и књижевне скупове. Библиотека је била организатор изузетно значајне и веома посећене манифестације „Видовдански салон књига“.
Библиотека је 1973. године добила награду „Милорад Панић -Суреп“.
